- Extrasajt Web Dizajn

Институт јавно-приватног партнерства (ЈПП) представља облик сарадње између јавног и приватног сектора са циљем остваривања различитих пројеката од јавног интереса. Ова врста партнерства обухвата широк спектар области, међу којима су инфраструктура, здравствени системи, образовање, транспорт и енергетика.

Дефиниција ЈПП по E.-H. Klijn и G. R. Teisman нам говори да је ЈПП „дуготрајна сарадња између јавног и приватног актера, у оквиру које актери развијају заједничке производе и/или услуге и где су ризици, трошкови и добит подељени“.

Кључне карактеристике института ЈПП дефинишу ову врсту сарадње и омогућавају њену успешну имплементацију:

Партнерство сектора: Институт ЈПП се одликује дубоком сарадњом и дељењем одговорности између јавног и приватног сектора током различитих фаза пројекта.
Ризици и користи: Обе стране у партнерству деле ризике и користи пројекта. Јавни сектор може сумирати одређене ризике како би стимулисао приватни сектор на учешће у пројекту.
Изградња инфраструктуре и пружање услуга: Институт ЈПП може обухватити изградњу нове инфраструктуре (као што су путеви и мостови) или пружање услуга (као што су здравствени системи и образовање).
Финансирање: Приватни сектор може обезбедити неопходна финансијска средства потребна за финансирање и успешну имплементацију пројекта.
Управљање пројектом: Институт ЈПП укључује приватни сектор у управљање и операције пројекта, доприносећи ефикасности у пружању неопходних услуга.
Трајање пројекта: Већина ЈПП пројеката има дугорочни карактер, захтевајући планирање и управљање у дужем временском периоду.
Усклађивање приватних и јавних интереса: Балансирање приватних интереса и потреба грађана је битно у ЈПП пројектима, где се приватни сектор фокусира на добит, али и обезбеђује задовољење општег интереса грађана.
Правни и регулаторни оквир: Реализација ЈПП захтева прецизне уговоре и добро дефинисане регулативне механизме који уређују однос између обе стране.

УЧЕСНИЦИ У ЈПП

Учесници у јавно-приватном партнерству (ЈПП) представљају различите актере из оба сектора, јавног и приватног, који заједно раде на реализацији пројеката од општег интереса. Главни учесници у ЈПП обухватају следеће:

Јавни сектор

Јавни сектор представља сегмент друштва који обухвата широк спектар организација, институција и органа. Ови учесници су под директном или индиректном контролом владе или државних власти, и њихова главна функција је да обезбеде услуге и ресурсе који су од изузетног значаја за друштво и грађане. Јавни сектор се сматра кључним играчем у управљању друштвеним пословима, пружању услуга од јавног значаја и осигуравању реда и законитости у друштву.

Ово поглавље представља основне аспекте и карактеристике јавног сектора. Један од најважнијих аспеката је обезбеђивање услуга од јавног значаја, међу којима се налазе здравствена заштита, образовање, безбедност, комуналне услуге и транспорт. Други значајан аспект је управљање јавним ресурсима, укључујући земљиште, воду и природне ресурсе, као и инфраструктуру која подржава друштво.

Поред тога, јавни сектор има одговорност за управљање јавним добром, што обухвата организацију и надзор над ресурсима који доприносе општем благостању друштва. Такође, оно има улогу у постављању правила и законодавства које регулишу различите аспекте друштва, чиме се омогућава функционисање у оквиру законитих и етичких норми.

Социјална заштита представља један од кључних аспеката јавног сектора, омогућавајући обезбеђивање програма и услуга које подржавају особе које су у потреби. Ово укључује пензионере, децу, особе са инвалидитетом и друге групе.

Један од важних аспеката је и улога јавног сектора у економској регулацији. Пратећи и контролишући економске активности, јавни сектор доприноси стабилности и развоју економије. Управљање јавним финансијама је такође од суштинског значаја за обезбеђивање средстава која се улажу у јавне услуге.

Заштита животне средине и одржавање друштвеног реда и безбедности такође су унутар области интереса јавног сектора. Он игра улогу у подстицању одрживих пракси и усмеравању активности које чувају природу и животну средину. У исто време, обезбеђује сигурност и заштиту грађана кроз одржавање друштвеног реда и превенцију неких облика негативних друштвених појава.

Јавни партнер у контексту јавно-приватног партнерства (ЈПП) представља представника јавног сектора који игра кључну улогу у сарадњи са приватним сектором ради реализације различитих пројеката од јавног значаја. Улога јавног партнера је критична за успешно функционисање и остваривање циљева ЈПП-а.

Јавни партнер је обично представник владиних органа, агенција или локалних власти који има одговорност за одабир, планирање и надгледање пројеката. Овај учесник игра важну улогу у процесу одабира пројеката које ће бити обухваћене ЈПП-ом, дефинисању циљева и очекивања, као и усмеравању процеса реализације.

Приватни сектор

Има значајну улогу у сарадњи са јавним сектором у остваривању различитих пројеката од јавног значаја. ЈПП представља модел сарадње између два сектора, где приватни сектор доприноси финансијску, техничку и оперативну вештину како би се остварили важни пројекти који доприносе општем благостању друштва.

Финансијско подржавање је један од важних аспеката у улози приватног сектора у ЈПП. Приватни сектор обезбеђује неопходна финансијска средства за реализацију пројеката који често захтевају значајне инвестиције. Ово може укључивати инвестиције у инфраструктуру, обнову, развој нових технологија и модернизацију пословних процеса. Ова финансијска подршка приватног сектора има кључну улогу у осигурању ресурса за пројекте који имају значајан утицај на опште друштвено благостање.

Инфраструктурни пројекти представљају једну од главних области у којима приватни сектор учествује у ЈПП. Приватни сектор може допринети изградњи, реконструкцији и одржавању различитих инфраструктурних објеката, укључујући путеве, железнице и аеродроме. Ова сарадња омогућава ефикаснију и бржу реализацију инфраструктурних потреба друштва, што подржава економски и друштвени раст.

Управљање услугама је такође значајан аспект у улози приватног сектора у ЈПП. Приватни сектор може пружати различите услуге које су уобичајено област дејства јавног сектора, као што су здравство, образовање, водовод и канализација. Оваква сарадња може довести до повећане ефикасности и квалитета услуга које се пружају грађанима.

Улога приватног сектора у ризику и подели одређених нивоа ризика са јавним сектором има за циљ олакшавање финансирања и реализације пројеката. Подела ризика обично укључује финансијске и оперативне ризике, што може допринети већој стабилности и успешности пројекта.

Иновације и ефикасност које приватни сектор доноси у ЈПП омогућавају боље решавање изазова и бржу реализацију пројеката. Приватни сектор доноси нове технологије, иновативне пословне моделе и креативне приступе који могу значајно побољшати перформансе пројеката.

Приватни сектор такође може преузети одговорност за управљање и операције пројеката након њихове изградње. Ово може укључивати надзор, одржавање, ефикасно управљање и реализацију стандарда квалитета.

Судећи по брзини извршења, приватни сектор може допринети бржем темпу реализације пројеката, јер има већу флексибилност у пословању и брже одлучивање, што је важно за пројекте од јавног значаја.

Подстицање конкуренције је још један значајан аспект. Улазак приватног сектора у ЈПП може довести до повећане конкуренције међу различитим компанијама, што може резултовати бољим и иновативнијим решењима за пројекте.

Приватни партнер има изузетно важну улогу у контексту јавно-приватног партнерства (ЈПП), доприносећи успешности, иновацијама и реализацији различитих пројеката од јавног значаја. Приватни сектор доноси инвестиције, стручност и флексибилност које су неопходне за остваривање комплексних и амбициозних пројеката. Ево неколико аспеката улоге и значаја приватног партнера у ЈПП: Финансирање и инвестиције, ризик и подела ризика, иновације и ефикасност, управљање и операције, квалитет услуга, брзина извршења, подршка локалној заједници, ефикасно решавање проблема.

МОДЕЛИ ЈПП

Сваки модел има своје предности и изазове, и одабир одговарајућег зависи од типа пројекта, ризика који су прихватљиви, доступности финансија и других фактора. Уважавајући специфичности и потребе конкретног пројекта, треба пажљиво анализирати који модел је најпогоднији за постизање жељених резултата.

Неки од њих су следећи:

Концесије: Концесиони модел подразумева да јавни сектор дели право са приватном компанијом (концесионаром) за пружање одређених услуга или управљање инфраструктурним објектом. Ово може укључивати области као што су транспорт, комуналне услуге, здравствени систем итд. Концесионар обавезује се да остварује одређени квалитет услуга и обавезе које су предвиђене у уговору.

Build-Operate-Transfer (BOT): Овај модел је често коришћен за инфраструктурне пројекте као што су путеви, железнице, аеродроми. Приватна компанија преузима обавезу да изгради, управља и одржава инфраструктурни пројекат у одређеном временском периоду. Након истека тог периода, власништво и контрола се враћају у руке јавног сектора.

Build-Own-Operate (BOO): Овај модел је типичан за енергетске пројекте као што су електране или построверке. Приватна компанија изгради инфраструктурни пројекат, поседује га и одговара за његово управљање и рад у току целог животног века пројекта. Профит који се генерише обично припада приватном сектору.

Build-Transfer-Operate (BTO): Овај модел је сличан BOT моделу, с тим да се инфраструктурни пројекат преноси у власништво јавног сектора након завршетка изградње и одређеног временског периода управљања.

Build-Lease-Transfer (BLT): У овом моделу, приватна компанија изгради инфраструктурни објекат, али га изнајмљује јавном сектору током одређеног периода пре него што се објекат врати у власништво јавног сектора.

Вишенаменски модели: Ови модели комбинују различите аспекте различитих модела у један уговор. На пример, може бити комбинован BOT модел са концесионим обликом.

Greenfield и Brownfield пројекти: Greenfield пројекти подразумевају изградњу нове инфраструктуре на месту где је претходно ништа постојало. Brownfield пројекти обухватају рехабилитацију, обнову и унапређење постојеће инфраструктуре.

Стратешко ЈПП: Овај модел се фокусира на дугорочну сарадњу између обе стране на стратешком нивоу, усмерену на постизање општих развојних циљева за један регион или сектор.

DBFO (Design-Build-Finance-Operate): Овај модел јавно-приватног партнерства у коме приватни сектор обавља дизајн, изградњу, финансирање и операције инфраструктурног пројекта. Приватни сектор преузима ризик финансирања и обавезе одржавања пројекта на дужи рок. Ово омогућава бржу реализацију, иновације и ефикасност у пројекту, али и носи потенцијалне трошкове и предизазове у вези са контролом квалитета и јавним интересом.

УГОВОРНИ И ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОБЛИК ЈПП

Уговорни облик јавно-приватног партнерства (ЈПП) је модел сарадње у којем јавни и приватни партнер регулишу своје односе искључиво путем уговора, без оснивања заједничког предузећа или друге институционалне форме. Ова врста ЈПП-а често је једноставнија и директнија, јер се све обавезе, права и одговорности партнера детаљно прецизирају уговором. Због тога је овај облик ЈПП-а често избор за пројекте мање сложености или краћег временског трајања.

Основна карактеристика уговорног облика ЈПП-а је да приватни партнер пружа услуге или гради инфраструктурни објекат по спецификацијама и захтевима јавног партнера, а заузврат добија накнаду, која може бити фиксна, варијабилна или комбинована, у зависности од уговорених параметара. Јавни партнер остаје власник инфраструктурног објекта или услуге и задржава већину контролних права, док приватни партнер сноси већину оперативних ризика.

Предности уговорног облика ЈПП-а укључују:

Једноставност и брзина реализације: Будући да нема потребе за оснивањем новог правног субјекта, поступак је обично бржи и мање бирократски.
Флексибилност: Уговори се могу прилагодити специфичностима сваког пројекта, омогућавајући прилагођавање обавеза, ризика и користи за сваку страну.
Јасно дефинисане обавезе: Свака страна тачно зна шта се од ње очекује, што смањује потенцијал за несугласице.

САДРЖИНА И КАРАКТЕРИСТИКЕ УГОВОРА О ЈПП

У оквиру развоја јавно-приватних партнерстава (ЈПП) у Србији, кључна компонента је јавни уговор који дефинише односе између јавног и приватног партнера. Закон о ЈПП у Србији прецизира садржај и структуру овог уговора како би се осигурала транспарентност, ефикасност и правичност у реализацији пројеката.

1. Основне одредбе јавног уговора

Јавни уговор мора садржавати све одредбе, услове и клаузуле које јавни партнер сматра неопходним за испуњавање задатака приватног партнера. Ово укључује односе приватног партнера са другим учесницима који имају значајну улогу у реализацији ЈПП, било да се ради о концесијама или не.

2. Кључна питања која јавни уговор уређује

Јавни уговор треба да адресира низ питања како би се осигурала јасноћа и прецизност у односима између партнера:

Дефинисање обима и природе радова: Јавни уговор, у свом оквиру, јасно дефинише врсту, карактер и обим радова или услуга које приватни партнер треба да пружи. Ово се односи на све радове и услуге наведене у јавном позиву, уз спецификацију услова под којима ће се ти радови или услуге пружати.
Расподела ризика: Ова секција уговора детаљно описује како се ризици, који могу проистећи током трајања партнерства, деле између јавног и приватног партнера. Ово осигурава да обе стране имају јасно дефинисане одговорности и да су свесне потенцијалних изазова.
Стандарди квалитета: Овде се постављају ригорозни захтеви у погледу квалитета и стандарда услуга или радова. Дефинишу се минимални стандарди, последице неиспуњења тих стандарда, као и механизми за праћење и контролу квалитета.
Финансијске одредбе: Ова секција пружа свеобухватне информације о финансијским аспектима партнерства. То укључује висину и начин израчунавања накнада, формуле за њихово утврђивање, као и механизме за њихово периодично усклађивање и прилагођавање.
Процедуралне одредбе: Детаљно су описани поступци које јавни партнер користи за одобравање пројеката, планова изградње и спецификација. Такође, описани су поступци за евентуалне измене, адаптације и сагласности о продужењу рокова или повећању накнада.
Законске импликације: Уколико јавни уговор садржи одредбе које могу имати директни утицај на буџет Републике Србије или доводе до њене одговорности, неопходно је прибавити сагласност Владе. У супротном, такве одредбе су аутоматски ништаве.
Примена других прописа: У ситуацијама где одређена питања нису директно адресирана овим законом, примењују се други релевантни прописи Републике Србије, чиме се осигурава свеобухватна регулатива.

ЈАВНИ УГОВОР КАО ПРАВНИ ИНСТРУМЕНТ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ЈПП

Јавни уговор је осовински појам правног регулисања и уговорног и институционалног ЈПП. Закон о ЈПП предвиђа да се овај уговор закључује у писаној форми (без такве форме овај је уговор ништав и не производи правно дејство). Уговорне стране код јавног уговора јесу јавно тело и приватни партнер. Предмет уговора су права и обавезе уговарача у вези и поводом реализације пројекта јавно-приватног партнерства.

Сам уговор садржи 28 обавезних елемената (видети чл. 46 Закона о ЈПП). Између осталог, јавни уговор садржи све одредбе, услове и друге клаузуле које јавни партнер сматра корисним за испуњавање задатка приватног партнера и за однос приватног партнера са другим учесницима који играју значајну улогу у реализацији ЈПП, попут: карактера и обим радова и/или услуга; расподела ризика; стандарда квалитета и/ или услуга; форме, карактеристике, својинских односа унутар ДПН; правни режим надокнаде (начин обрачунавања, динамика ит.д.); механизме заштите права јавног партнера (могућност уласка у однос са финансијерима приватног партнера, укључујући и пренос права на јавни уговор на треће лице); обезбеђење континуираног вршења радова или услуга; сагласност владе у случају да јавни уговор ангажује одговорност Републике Србије или њеног буџета.

Ипак, треба имати у виду да Закон даје само опште параметре за закључивање и садржину јавног уговора. Када дође до преговора у вези закључења конкретног уговора о ЈПП, до изражаја долазе бројне особености у односима између актера које изискују детаљно уговорно уређивање. У сваком случају, може се без сумње констатовати да се ради о прилично сложеним правним пословима чија израда захтева експертска знања и искуства, што може знатно отежати преговоре и закључење уговора.

Нобеловац Oliver Williamson наглашава да „традиционални приступ уговарања“ који примењује јавни сектор, често доводи до тога да стране прибегавају „конфронтирајућем уговарању“ (confrontational contracting), које је зановано на узајамној намери да се искористи друга уговорна страна. Због тога сугерише нови, „партнерски приступ“ код уговарања (partnership-based approach), на основу кога обе стране проналазе корист за себе, али истовремено траже начине да успешно помажу једна другој29. У литератури се наилази и на оспоравање уговора о ЈПП, као несавршеног правног инструмента. Тако Rufin и Santos истичу да су уговори о ЈПП истовремено «некомплетни и комплексни», што узрокује несигурност код обе уговорне стране, а самим тим смањује ниво поверења код страна30. Овој тези се придружују и други аутори.

Bovaird сматра да када су уговори комплексни, они условљавају високе трошкове израде, надгледања и примене, што може иницијално одвратити јавног партнера да се упусти у пројекат ЈПП, и да одлучи да самостално спроведе одређене активности, чак и по цену да их спроводи лоше. Иако се ове тезе тешко могу оспорити, оне не треба да обесхрабре потенцијалне учеснике у ЈПП, али свакако налажу опрезност и велико знање и искуство приликом сачињавања јавних уговора.

Услов правног дејства јавног уговора јесте сагласност јавноправног тела, утврђеног одредбама Закона о ЈПП (чл. 26 и 29). Сагласност има карактер сагласности ex ante, која се даје пре доношења одлуке о избору приватног партнера и закључења јавног уговора.

Тела од којих се горе наведена сагласност тражи су:

а) Влада Републике Србије, уколико је јавни партнер, односно давалац концесије Република Србија, или уколико су јавна тела и предмет концесије у надлежности Републике Србије;

б) Влада аутономне покрајине, уколико је јавни партнер односно давалац концесије аутономна покрајина, када су јавна тела и предмет концесије у надлежности те аутономне покрајине;

в) скупштина јединице локалне самоуправе, уколико је јавни партнер, односно давалац концесије јединица локалне самоуправе, када су јавна тела и предмет концесије у надлежности те јединице локалне самоуправе.

Важно је нагласити да према изричитој дикцији Закона, давање сагласности Владе на коначни нацрт јавног уговора у коме Република Србија није уговорна страна, не подразумева одговорност Републике Србије за спорове који настану из тог уговора између јавног и приватног партнера. Ако није другачије уговорено у писаном облику, јавно тело које је јавни партнер у јавном уговору увек је одговорно за реализацију пројекта ЈПП и за његове евентуалне последице (видети чл. 47. ст. 5. и 6. Закона о ЈПП).

Из горе наведеног може се закључити да Закон о ЈПП пооштрава одговорност јавних тела, а тиме и локалних самоуправа за обавезе према приватном партнеру, преузете реализацијом ЈПП пројекта: тиме се терет и ризици значајно лоцирају према јавном телу које је страна јавног уговора. Закон о ЈПП оставља могућност да приватни партнер задржи право и на подуговарање, при чему одговара неограничено солидарно за извршење обавеза које су пренете подуговарачу. Могућност подуговарања приватног партнера постоји чак и уколико није задржано јавним уговором, под условом добијања сагласности која је по форми и суштини идентична горе описаној претходној сагласности на јавни уговор.

Јавни уговор закључује се на рок који не може бити краћи од 5, нити дужи од 50 година. Критеријум трајања уговора јесте време потребно за амортизацију улагања приватног партнера, те структура и обим ризика повезаних са комерцијалним коришћењем предмета уговора. Почетак тока рока јесте дан потписивања јавног уговора, чиме се ризик почетка експлоатације и реализације ЈПП пројекта преноси на приватног партнера.

Дакле, неспорно је да, свеједно о којој се форми ЈПП ради, јавни уговор, како по законском одређењу, тако и по својој природи представља дуготрајни уговор (енг. long-term contract). Прописивање најдужег трајања јавног уговора на 50 година представља помак у односу на решење ранијег Закона о концесијама (престао да важи доношењем Закона о ЈПП), који је предвиђао максимално трајање концесије на 30 година. У овом смислу је Закон о ЈПП усклађен са решењима законодавства појединих развијених земаља која предвиђају максимално трајање концесије у распонима од 20 па до 99 година.

Закон предвића и могућност престанка уговора и пре предвиђеног рока на који је закључен и то:

раскидом јавног уговора због јавног интереса;
споразумним раскидом;
једностраним раскидом јавног уговора услед пропуста приватног или јавног партнера; смрћу приватног партнера, односно ликвидацијом или стечајем приватног партнера.

На последице превременог раскида јавног уговора због пропуста приватног или јавног партнера примењују се посебна правила утврђена јавним уговором као и општа правила облигационог права.

Институционални модел ЈПП

Институционални модел јавно-приватног партнерства (ЈПП) у Републици Србији подразумева организациону и правну структуру која омогућава сарадњу између јавног и приватног сектора на реализацији различитих пројеката и услуга. У Србији, ЈПП се ослања на различите институционалне моделе који су засновани на законским и регулаторним основам.

Ево неких кључних аспеката институционалног модела ЈПП у Републици Србији:

Законодавни оквир: ЈПП у Србији се регулише Законом о јавно-приватном партнерству и концесијама. Овај закон поставља основне принципе и процедуре које се примењују на ЈПП пројекте и концесије.
Институције: У Републици Србији постоје одређене институције које су одговорне за сprovedбу и надзор над ЈПП пројектима. Ове институције укључују Министарство финансија, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, а такође и Комисију за контролу поступка јавних набавки.
Јавна предузећа и организације: Јавни сектор у Србији, укључујући јавна предузећа и организације, имају одговорност да идентификују потребе за инфраструктурним пројектима и услугама које могу бити реализоване кроз ЈПП.
Приватни сектор: Приватни сектор, укључујући компаније и организације, може бити партнер у ЈПП пројектима и обезбеђивању неопходних ресурса за њихову реализацију.
Финансирање и финансијска институционална структура: Укључује структуру финансирања која може обухватати приватно финансирање, кредите од банака и друге облике финансирања. Такође, институционални модел укључује начине прекривања трошкова и генерисања прихода.
Одабир партнера и пројеката: Институционални модел укључује поступке и критеријуме за избор приватних партнера и пројеката који су највише у складу са потребама јавности и друштва.
Управљање ризицима и надзор: Институционални модел обухвата механизме за идентификацију, оцену и управљање различитим ризицима који могу настати у ЈПП пројектима, као и надзор над реализацијом пројеката.

Институционални модел ЈПП у Републици Србији има за циљ да обезбеди прозирну и ефикасну сарадњу између јавног и приватног сектора у реализацији инфраструктурних пројеката и услуга који доприносе општем интересу и напретку друштва.

Концесијски модел ЈПП

Концесија је правни акт којим се приватном партнеру даје право да пружа одређене јавне услуге или користи одређену јавну имовину на одређени временски период. У замену за ово право, приватни партнер често плаћа концесионарну накнаду јавном партнеру, узима на себе одређене обавезе инвестирања и одржавања, и/или дели део прихода оствареног кроз пружање услуга.

Концесије се често користе за управљање и експлоатацију природних ресурса (попут рудника), пружање комуналних услуга (као што је снабдевање водом), или управљање инфраструктурним објектима попут аеродрома, лука или аутопутева.

Концесијски модел омогућава јавном сектору да искористи експертизу и ефикасност приватног сектора без потребе за продајом јавне имовине. Такође, овај модел често укључује јасне уговорне обавезе у погледу стандарда услуге, инвестиција и одржавања које приватни партнер мора да испуни.

Кључни изазов је постављање и праћење уговорних обавеза како би се осигурало да приватни партнер испуњава све своје дужности, а да се истовремено заштити јавни интерес. Такође, одређивање праве цене концесијских накнада и других услова може бити сложен процес.

ЗАКОН О ЈПП: ПРЕДМЕТ И ПРИМЕНА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Закон о јавно-приватном партнерству (ЈПП) представља кључни правни документ који регулише сарадњу између јавног и приватног сектора у реализацији различитих пројеката од јавног интереса у Републици Србији. Примена овог закона има за циљ да омогући ефикасно и одговарајуће реализовање инфраструктурних, сервисних и других пројеката који придоносе општем добру и развоју земље.

Предмет Закона о ЈПП

Основни предмет Закона о ЈПП је да усмери и уређује начин сарадње између јавних институција и приватних компанија у реализацији различитих пројеката. Ово обухвата велики спектар активности, укључујући изградњу и реконструкцију инфраструктуре (путеви, мостови, аеродроми), управљање и одржавање јавних објеката (болнице, школе), заштиту животне средине, развој информационих технологија и многе друге секторе. Приватни сектор учествује са својим капацитетима, експертизом и ресурсима, док јавни сектор обезбеђује окружење и ресурсе неопходне за остварење пројеката.

Примена Закона о ЈПП у Републици Србији

Примена Закона о ЈПП обухвата низ корака и фаза које се одвијају током животног века пројекта. Ови кораци укључују:

Припрема пројекта: Идентификација потреба, анализа изводљивости, процес одабира пројекта и подношење предлога за одобрење.
Избор партнера: Процес одабира приватног партнера који највише одговара захтевима пројекта.

Уговорне преговоре и потписивање уговора: Дефинисање услова сарадње, финансирања, управљања и одржавања кроз преговоре и закључивање уговора.
Имплементација пројекта: Реализација пројекта у складу са уговореним плановима и временским ограничењима.
Управљање и одржавање: Након завршетка изградње, фокус се премешта на управљање и одржавање пројекта у договореним условима.
Надзор и контрола: Регуларно надгледање реализације пројекта како би се обезбедило поштовање уговорених услова и законских норми.
Решавање спорова: Дефинисање механизама и процедура за решавање спорова који се могу појавити током реализације.

Закон о ЈПП има велики значај за Републику Србију, као и за њен развој и инфраструктурни напредак. Примена овог закона доприноси ефикасној реализацији пројеката од општег интереса и креира стабилно окружење за сарадњу између јавног и приватног сектора, што има потенцијал да побољша квалитет живота грађана и допринесе економском расту.

Предмет регулисања Закона о ЈПП

Предмет јавно-приватног партнерства у смислу Закона јесте дугорочна сарадња јавног и приватног сектора ради обезбеђења финансирања, изградње, реконструкције, управљања или одржавања инфраструктурних и других објеката од јавног значаја и пружања услуга од јавног значаја, које може бити уговорно или институционално. Важно је напоменути: предмет ЈПП не може бити искључиво комерцијално коришћење добра у општој употреби.

Елеменат остваривања јавног интереса је, дакле, конститутивни за постојање ЈПП: без тог елемента, пројекат није ЈПП у смислу Закона о јавно-приватним партнерствима и концесијама. За реализацију таквог пројекта (комерцијалног, без реализације јавног интереса), јавно тело (влада, локална самоуправа и слично) може користити друге правне механизме (уговор о закупу нпр.). Поменути механизми остају изван оквира примене Закона о ЈПП.

Пример када нема основа за примену ЈПП јесте када локална самоуправа (или друго јавно тело) располажу (продају или дају у закуп) земљиште за изградњу објекта или постројења за индустријску производњу. Реч је о располагању које има за циљ стављање у функцију одређеног економског ресурса (земљишта), с циљем његовог оптималног коришћења у економској активности. Јавни интерес се исцрпљује, односно започиње и завршава се обавезом инвеститора (купца или закупца) да земљиште користи за обављање привредне делатности, уз поштовање системских закона (пореско, радноправно, еколошко и друго законодавство).

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈСКОГ РАЗВОЈА ЈПП У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Процес еволуције јавно-приватног партнерства (ЈПП) у Републици Србији:

Прва фаза: Упознавање са Концептом (2000-2004)

Први кораци у усpostављању ЈПП у Републици Србији потичу из раних 2000-их година. Ова период је обележен првим примењеним студијама, дискусијама и истраживањима о предностима и могућностима ЈПП. То је био време када се држава почела суочавати са потребом за модернизацијом своје инфраструктуре, али и пружањем конкурентних јавних услуга, и то у околностима ограничених буџетских средстава.

Друга фаза: Претварање Концепта у Закон (2004-2010)

Увођењем Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама, држава је дала официјалан статус концепту ЈПП. Овај закон је поставио правне основе и принципе који регулишу начин усpostављања партнерстава и доделе концесија. Први ЈПП пројекти почињу да се истражују и формирају.

Трећа фаза: Интензивни Развој (Почетак 2010-их)

Почетак 2010-их година донео је нову динамику развоју ЈПП у Србији. У овом периоду, јавно-приватна партнерства почињу да се развијају интензивно, наслађујући се претходним искуствима и учењем из практичних случајева. ЈПП пројекти се активно идентификују у областима инфраструктуре, саобраћаја, здравства и образовања. Држава настоји да оптимизује учинак својих буџетских средстава кроз довољно смелих и иновативних ЈПП аранжмана.

Четврта фаза: Консолидација и Унапређење (2011 до данас)

Усвојењем Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама 2011. године, Република Србија додатно јача свој правни оквир за јавно-приватна партнерства. Ова фаза се одликује додатном структуризацијом и прецизирањем процедура за доделу концесија и успостављања партнерстава. Пракса ЈПП-а постаје значајана компонента стратегија развоја Републике Србије, и то у различитим секторима, што доприноси модернизацији и унапређењу јавних услуга у земљи.

Будућност ЈПП у Србији

Усвојени кораци у развоју ЈПП у Републици Србији и даље ће имати значајну улогу у остваривању друштвених и економских циљева земље. Далекоречни исходи ЈПП пројеката биће подложни анализи и евалуацији, а нове могућности и изазови се увек отварају у овој динамичној области.

Основне карактеристике јавно-приватног партнерства у Србији укључују:

Правни оквир и регулација: Кључна особина ЈПП у Србији је присуство детаљно разрађеног правног оквира који регулише све аспекте јавно-приватних партнерстава и концесија. Ово укључује Закон о јавно-приватном партнерству и концесијама, као и пратеће подзаконске акте који дефинишу процедуре, критеријуме одабира партнера и начин реализације пројеката.
Разноврсност Сектора: ЈПП се примењује у различитим секторима, укључујући инфраструктуру, здравство, образовање, саобраћај, енергетику и околину. Ова широка примена доприноси разнообразности и богатству ЈПП пројеката у земљи.
Циљеви и предности: Главни циљеви ЈПП у Србији обухватају модернизацију и побољшање квалитета инфраструктуре и услуга, али и привлачење приватног капитала и структурисана финансирања. Предности укључују бољу расподелу ризика између партнера, бржу реализацију пројеката, повећање ефикасности и експертизе у реализацији.
Транспарентност и конкуренција: Процес одабира партнера и реализације ЈПП пројеката у Србији подлеже строгим принципима транспарентности и конкуренције. Ово осигурaва поштовање јавног интереса и спречава неправилности у процесу.
Улога регулаторних тела: У оквиру ЈПП у Србији, Комисија за јавно-приватно партнерство има важну улогу у надгледању, анализи и препорукама за ЈПП пројекте. Ова институција осигурaва додатну проверу и квалитет контроле над пројектима.
Практична искуства и пројекти: Дипломски рад може обухватити истраживање конкретних ЈПП пројеката у Србији, њихове предности, изазове и резултате. Ова анализа практичних случајева пружа дубље разумевање успешних примена ЈПП концепта.
Будуће могућности и изазови: Питања која се односе на будуће развоје ЈПП у Србији могу бити од изузетног значаја у дипломском раду. Ово укључује потенцијалне секторе за ЈПП, изазове који се односе на упражњавање контроле и на јавни интерес.

ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ ЈПП У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Предности Јавно-Приватног Партнерства (ЈПП) у Републици Србији:

Финансијска ефикасност: Јавно-приватно партнерство игра значајну улогу у осигуравању неопходних средстава за велике инфраструктурне и развојне пројекте. Овај модел омогућава Републици Србији да привуче приватни капитал и инвестиције које су неопходне за пројекте велике магнитуде. Ово замањује финансијско оптерећење јавног сектора, што омогућава његовим ресурсима да се усмере на друге кључне друштвене потребе.

Убрзана Реализација и подизање квалитета живота грађана: Једна од највећих предности ЈПП у Републици Србији је бржа и ефикаснија реализација инфраструктурних и услужних пројеката. Ово значи да грађани брже осећају конкретне користи кроз подобра услуге и модернизовану инфраструктуру. Примери у областима као што су саобраћај, здравство и образовање свидоче о бржем приступу бољим услугама и угоднијем окружењу за живот.

Равномерна расподела ризика: Кроз ЈПП модел, ризици су подељени између јавног и приватног сектора. Ово омогућава свакој страни да се специјализује у управљању ризицима који су њој највише познати. Таква равномерна расподела ризика доприноси постигњућу стабилности и успеха у реализацији пројеката.

Стручност, иновације и подизање квалитета услуга: У сарадњи са приватним сектором, Република Србија има приступ стручној експертизи и иновативним решењима које приватни партнери могу понудити. Ово доприноси подизању квалитета услуга и модернизацији различитих сфера друштва.

Уговорни механизми и контрола: ЈПП уговори обично су детаљни и прецизно дефинишу обавезе свих страна, као и стандарде квалитета. Ово обезбеђује добру контролу реализације пројеката и поштовање стандарда, што је од кључног значаја за друштво и грађане.

Недостаци јавно-приватног партнерства у Републици Србији:

Случајни дисбаланс уговора: Недостаци у уговорима могу потенцијално довести до дисбаланса између обавеза и одговорности јавног и приватног сектора. Ово може резултовати неједнаким односима и потенцијално утицати на дугорочни успех пројекта. Структуриран и прецизан уговор је од суштинског значаја како би се избегле несугласице и омогућила једнака подела одговорности.

Непредвиђени трошкови: Један од изазова ЈПП модела је могућност појаве непредвиђених трошкова. Неконтролисани додатни трошкови или измене у условима пројекта могу значајно повећати укупне трошкове. Строга анализа и добро дефинисани механизми за управљање изменама у уговорима могу допринети смањењу овог ризика.

Губитак контроле: Један од предостављених аргумената против ЈПП је могући губитак контроле јавног сектора над пројектима. Овај ризик може настати када је јавни сектор више зависан од приватног партнера у важним одлукама и активностима. Овај изазов може бити адресиран добро дефинисаним управљачким структурама и надгледањем које осигуравају адекватан ниво контроле.

Потенцијални сукоби интереса: У ЈПП моделу, приватни партнер може имати своје комерцијалне интересе који се можда не подударају са јавним интересом. Ово може резултовати сукобима интереса који би могли утицати на остваривање јавних циљева. Јасни етички и регулаторни оквири могу помоћи у смањењу овог ризика.

Приватизација потенцијала прихода: ЈПП уговори могу довести до ситуације где се потенцијални будући приходи од пројекта приватизују, уместо да припадну јавном сектору. Ово може довести до губитка дугорочних прихода који би инако припали друштву.

Неуспешни пројекти и губитак капитала: Као и у свакој инвестицији, постоји ризик неуспеха ЈПП пројеката. Неуспешни пројекти могу довести до губитка капитала и ресурса, и стога је важно практиковати пажљиву процену и анализу пре него што се улази у ЈПП уговоре.

КОМИСИЈА ЗА ЈПП У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

У складу са Законом о јавно-приватном партнерству и концесијама, а на основу одлуке Владе о образовању Комисије за јавно-приватно партнерство, 2012. године основана је Комисија за јавно приватно партнерство, чија је основна улога пружање стручне помоћ при реализацији пројеката јавно-приватних партнерстава и концесија. У поступку одобравања ЈПП пројеката и доделе концесија, Комисија за јавно-приватно партнерство је задужена да обезбеди подршку за реализацију следећих активности:

подршка у припреми предлога ЈПП пројеката, како би се олакшао развој јавноприватних партнерстава и јавних уговора;
информише и консултује о питањима јавно-приватних партнерстава са или без елемената концесије;

даје мишљење у поступку одобравања предлога ЈПП пројекта без елемената концесије и у поступку предлагања концесионог акта надлежним органима за одобравање;
идентификује и олакшава реализацију најбољих страних искустава за Републику Србију у погледу јавно-приватних партнерстава са или без елемената концесије;
израђује методолошке материјале у области јавно-приватног партнерства, укључујући методологију којом се уређује процена трошкова и анализу добијене вредности у односу на уложена средства (value-for-money);
сарађује са институцијама државне управе и невладиним организацијама у области јавно-приватних партнерстава;
на захтев јавног тела, односно даваоца концесије даје препоруке о пројектима;
подноси Влади годишњи извештај о реализованим пројектима у складу са законом о јавно-приватном партнерству и концесијама;
сарађује са органима Републике Србије надлежним за послове буџетске инспекције, Државном ревизорском институцијом, службом аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе надлежном за послове буџетске инспекције и другим домаћим и међународним органима, организацијама и институцијама у обављању послова из своје надлежности;
објављује, на својој интернет презентацији, годишњи извештај о реализованим пројектима по усвајању од стране Владе, као и друге податке и информације за које оцени да су од значаја за примену овог закона;
врши и друге послове у складу са овим законом.

Процес предлагања пројекта јавно-приватног партнерства (без елемената концесије) укључује подношење предлога пројекта ради давања сагласности и усвајања следећим органима за одобравање пројеката:

Влади, ако је јавни партнер Влада или друго јавно тело Републике Србије;
Влади аутономне покрајине, ако је јавни партнер аутономна покрајина или друго јавно тело те аутономне покрајине;
Скупштини јединице локалне самоуправе, ако је јавни партнер јединица локалне самоуправе или друго јавно тело те јединице локалне самоуправе.

Хронолошки развој институционалног оквира за ЈПП у Републици Србији:

22. новембар, 2011. — Закон о јавно-приватном партнерству и концесијама „Сл. гласник РС“, бр. 88/2011
24. новембар, 2011. — Закон о комуналним делатностима „Сл. гласник РС“, бр. 88/2011
9. фебруар, 2012. — Оснивање Комисије за јавно-приватно партнерство „Сл. гласник РС“, бр. 13/2012, 108/2012, 44/2013, 64/2013, 104/2013, 115/2013, 20/2014, 15/2015, 80/2016, 5/2018, 17/2020 И 81/2020
29. децембар, 2012. — Закон о јавним набавкама „Сл. гласник РС“, бр. 124/2012
29. мај, 2013. — Уредба о надзору реализације јавних уговора о ЈПП
27. јун, 2013. — Канцеларија регистара о чувању и садржини регистра јавних уговора
18. јул, 2013. — Методологија за анализу добијене вредности у односу на уложени новацу јавно-приватном партнерству и концесијама
4. март, 2016. — Закон о изменама и допунама Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама „Сл. гласник РС“, бр. 15/2016 и 104/2016.

ОДОБРЕНИ ПРОЈЕКТИ ОД СТРАНЕ КОМИСИЈЕ ЗА ЈПП У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Предлог пројекта јавно-приватног партнерства поднет од стране ЈКП Информатика Нови Сад, којим се предлаже реализација пројекта изградње и проширења постојеће оптичке телекомуникационе мреже отвореног типа по принципу FTTH (fiber to the home – оптичко влакно до крајњег корисника) на територији града Новог Сада;
Предлог пројекта јавно-приватног партнерства за изградњу луке и друмског терминала

поднет од стране Јавног предузећа за грађевинско земљиште, изградњу и путеве „Дирекција за изградњу Апатин“, на територији општине Апатин;

Предлог концесионог акта за поверавање обављања делатности градско-приградског превоза путника на територији града Лознице;
Предлог концесионог акта за пројектовање, финансирање, изградњу, одржавање и

управљање јавном паркинг гаражом у Шапцу;

Предлог пројекта јавно-приватног партнерства поднет од стране ЈКП Градска топлана

Зрењанин, којим се предлаже производња топлотне и електричне енергије из биогаса, односно употреба органских сировина пољопривредне индустрије као и остатака и нуспроизвода из прехрамбене индустрије у његовој производњи;

Предлог концесионог акта за поверавање обављања комуналне делатности приградског превоза путника на територији општине Топола;
Предлог концесионог акта за поверавање обављања делатности градско-приградског превозапутника на територији општине Србобран;
Предлог пројекта јавно-приватног партнерства за обављање комуналне делатности градског и приградског превоза путника на територији града Ниша;
Предлог концесионог акта за поверавање обављања делатности градско-приградског превоза путника на територији града Јагодине;
Предлог пројекта јавно-приватног партнерства за финансирање, изградњу, управљање и

одржавање канализационе мреже у општини Стара Пазова;

Предлог пројекта јавно-приватног партнерства поднет од стране града Ниша којим се

предлаже замена котлова на лож уље и котлова на угаљ, котловима на дрвену биомасу (пелет) у

школским и предшколским установама града Ниша са испоруком топлотне енергије;

Предлог концесионог акта за поверавање обављања комуналне делатности сакупљања и транспорта комуналног отпада са сеоског подручја општине Топола;
Предлог концесионог акта за поверавање обављања комуналне делатности сакупљања и транспорта комуналног отпада са подручја општине Жагубица;
Предлог концесионог акта за обављање комуналне делатности градског и приградског превоза путника на територији града Шапца;
Предлог концесионог акта са Анализом финансијско-економских ефеката давања концесије на аутопут Е-763, Београд-Пожега;
Предлог концесионог акта којим се предлаже поверавање послова производње и

дистрибуције топлотне енергије на подручју оппштине Баточина;

Предлог концесионог акта којим се предлаже изградња регионалног центра за управљање отпадом Келеш;
Предлог пројекта јавно-приватног партнерства којим се предлаже обављање комуналне

делатности реконструкције, рационализације и одржавања јавног осветљења на подручју

општине Топола;

Предлог пројекта јавно-приватног партнерства којим се предлаже замена постојећих светиљки јавне расвете штедљивим ”ЛЕД” светиљкама у зони улица, паркова, шеталишта, на јавним површинама, спољашње декоративне расвете јавних зграда и споменика у насељима општине Сечањ;
Предлог пројекта јавно-приватног партнерства за поверавање обављања комуналне делатности сакупљања, транспорта и одлагања комуналног отпада и производње и дистрибуције топлотне енергије на територији градске општине Гроцка;

АНАЛИЗА УГОВОРА О ЈПП У СРБИЈИ КРОЗ ПРАКТИЧАН ПРИМЕР ЈКП ”ИНФОРМАТИКА”

Уговор о реализацији овог пројекта потписан је пред изборе 2012. године. ТС није успела да добије потврду од ЈКП Информатика, као ни од оснивача тог ЈКП, Скупштине града Новог Сада, да ли се ово ЈПП спроводи. Достављени су нам уговор, подаци о јавном конкурсу из 2012. године, али не и одговор на једноставно питање (као ни документа која би садржавала информацију у вези са раскидом) да ли је уговор раскинут, односно информације о надзору над спровођењем, ако није раскинут. Ни у медијима није могуће пронаћи информацију о реализацији или о прекиду реализације овог ЈПП. После бројних вести из априла 2012. године о потписивању уговора, могуће је наћи само једну информацију из септембра 2012. године да је неизвесно да ли ће ЈПП бити реализовано, с обзиром на то да су промењене партије на власти. У серијалу Продукцијске групе „Мрежа” о ЈПП, из 2012. године, у једној епизоди (септембар 2013) се овај пројекат помиње као ЈПП које се реализује, а у другој (децембар 2013), као један од пројеката ЈПП за које је Комисија дала позитивно мишљење, али реализација није почела.

Информатика је, према Предлогу пројекта, претходно изградила и управљала са око 150 км оптичке телекомуникационе мреже. Било је планирано проширење оптичке телекомуникационе мреже за још око 2.400 км, чиме би се покрила цела територија града Новог Сада и приградска насеља, а 147.000 резиденцијалних и 20.000 пословних корисника би имало омогућен приступ мрежи. Били би им пружени сервиси као што су интернет, IP телевизија и телефонија, виртуелни десктоп рачунари и друге услуге. Омогућила би се далекосејна контрола саобраћаја, контрола семафора, далекосејно очитвање водомера, мерних уређаја топлане итд.

Друштво за посебне намене (ДПН) које би се основало би било 100% зависно друштво Информатике и управљало би мрежом. Приватни партнер би финансирао пројекат, имао представнике у надзорном одбору, уз могућност да има и представника у органима управе. Накнаду за изградњу би остварио кроз учешће у приходима ДПН. Приватни партнер би пројектовао, набавио материјал и опрему, изградио мрежу о свом трошку и предао је у јавну својину града НС. Информатика би имала право на бесплатан приступ мрежи ради пружања услуга wireless приступа у туристичким зонама, преноcа податка за ЈП и друге институције чији је оснивач Нови Сад, експлоатацију система видео надзора и других не комерцијалних услуга.

Предвиђено је трајање ЈПП од 21 године. Приход приватног партнера до 75% нето прихода ДПН (укупан приход уманјен за трошкове одржавања активног дела мреже са припадајућим софтвером). Минимизирање трошкова био је један од критеријума за одабир партнера.

Предлогом је била процењена вредност укупне инвестиције од око 49 милиона евра, а нето приходи ДПН су процењени на износе од 786.000 евра у првој години партнерства, до 10 милиона евра у 21. години, укупно на износ од око 151 милион евра.

Предлогом пројекта је образложена економска исплативост из перспективе града Новог Сада (нето вредност по исплати свих трошкова током целог периода 9,5 милиона евра), као и исплативост из перспективе приватног партнера (13,7 милиона евра током целог трајања пројекта). Предлог пројекта садржи анализу ризика и друге битне антикорупцијске елементе у складу са Законом о ЈПП.

Скупштина Града Новог Сада дала је сагласност на предлог пројекта 28. децембра 2011. и закључила да се предлог упућује Комисији на давање мишљења. Јавни позив за прикупљање понуда у поступку јавне набавке за одабир приватног партнера ради реализације уговорног јавно-приватног партнерства објављен је у Службеном гласнику 10. фебруара 2012. године, пре него што је добијено позитивно мишљење Комисије за ЈПП да овај пројекат уопште може а се реализује као ЈПП. Преа попдацима Комисије, предлог је Комисији достављен 13. марта 2012. године, а позитивно мишљење је дала 1. јуна 012. године. У међувремену је окончан јавни конкурс, 3. априла је отворена понуда, а 23. априла 2012. године потписан је уговор са јединим понуђачем. Уговор је садржавао претходни услов за реализацију – „издавање мишљења и оцене од стране Комисије за ЈПП да се пројекат може реализовати у форми ЈПП, у складу са чланом 27 став 3 Закона о ЈППК“, али и могућност да се обе стране заједно изјавом одрекну претходног услова.

Потписници уговора били су словеначки конзорцијум Саго, Рико и Е пројект и ЈКП „Информатика“. Најављено је да након потписивања уговора креће реализација пројекта пројектовања, финансирања и изградње мреже оптичких каблова у Новом Саду, а изградња оптичке телекомуникационе мреже трајаће наредних 6 година.

Насловна страна ЈПП уговора

Прва страна ЈПП уговора

Последња страна ЈПП уговора са потписима

ПРЕПОРУКА ЗА ПОБОЉШАЊЕ ЈПП У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Боља координација између институција које се баве ЈПП-ом (боља координација и рационализирана сарадња свих релевантних ЈПП институција са предлагачима пројеката на свим нивоима власти).
Институционална подршка малим локалним аутономијама у потрази за ЈПП пројектима мањег обима и вредности (којимa недостају средства за ангажовање мултидисциплинарних стручњака).
Избегавање праксе да се исте Међународне финансијске институције (ИФИ) укључе у подршку јавном партнеру у припреми ЈПП пројекта и касније обезбеде финансирање пројектном друштву.
Подизање свести о ЈПП (кампања за промоцију ЈПП која илуструје предности и потенцијале, могуће укључивање ЈПП у наставни план и програм факултета ради побољшања коректности, транспарентности и конкуренције, повећање просечног броја учесника на једном тендеру на најмање три, како би се избегао ризик формирања картела и ограничавања конкуренције).
Подизање свести јавног партнера о важности правилне, правичне и оправдане алокације ризика и његовог уклапања у уговор о ЈПП.
Институционални капацитети Комисије за ЈПП морају се даље унапредити и ојачати за доследније прегледе пројеката, укључујући и повећање обима њених надлежности (укључити припрему и праћење пројеката) и капацитета (да има више људи са секторским експертизама).
Промовисање расположивих и званично одобрених образаца уговора припремљених у складу са најбољом међународном праксом, али у потпуности у складу са српским законодавством које се примењује на уговор о ЈПП, као и улагање ресурса у обуку партнера из јавног сектора за успешно управљање ЈПП пројектом од његовог почетка до реализације.
Измена и допуна правила ЗОУП како би се искључила или ограничила променљивост његових одредби које се односе на управне уговоре у ЈПП уговорима. Даље измене у кључном законодавству које ćе се ускладити са законодавством ЕУ. И законски оквир мора да се измени како би се отклонили утврђени недостаци у вези са самоиницијативним предлогом и следствено, како би се створио простор за проактивнији приступ приватног сектора у предлагању ЈПП.
Побољшање практичне примене правила која су релевантна за утврђивање вредности пројекта специфична за ЈПП и ојачати капацитете јавног сектора тако да се у потпуности разграниче такви пројекти од пројеката јавних набавки.
Искористити подршку Међународних финансијских институција (IFI) за припрему пројеката и њихово знање о ЈПП-овима. Ресурси Европске инвестиционе банке (EIB), Европски стручни центар за ЈПП (EPEC), саветодавне услуге Међународне финансијске корпорације (IFC) у вези ЈПП или Европске банке за обнову и развој (EBRD) Инструмент за припрему инфраструктурног пројекта (IPPF) могу се користити за припрему пројекта.
Посветити дужну пажњу непредвиђеним околностима односно догађајима у будућим ЈПП и начину на који ће се стране одлучити за суочавање са њиховим последицама, као и правилна процена исправне расподеле ризика за такве догађаје.
Изградња и развој институционалних капацитета који би требало да буду усмерени на припрему јавног сектора за имплементацију пројекта након потписивања уговора о ЈПП.

ЗАКЉУЧАК

ЛИТЕРАТУРА

Osvojite internet sa Extrasajtom

Započnimo dugotrajnu saradnju i otkrijte koliko su naše internet strategije efikasne u privlačenju novih posetilaca i kupaca.

Kreni

Zadovoljni klijenti

Pogledajte samo jedan deo sajtova koje smo napravili za naše klijente. Pridružite nam se i Vi!

Portfolio

Zakažimo razgovor

Pozovite nas ili ćemo Vas mi pozvati kako bismo Vam u rekordnom roku napravili sajt kakav zaslužujete. Pozovite nas na 062/255-296 ili zakažite razgovor preko kontakt forme i pozvaćemo Vas prvom prilikom.

Kontakt